Vaša skitara Mimi85 je i ovaj raspust provela tabanajuci kilometre i kilometre raznoraznim putevima....
Istok ili Zapad bilo je pitanje.... Sa jedne strane ruska zima u Kijevu (ok ukrajinska, al to je tu manje-više ista količina hladnoće) ili sever Italije, zanosna Lombardijska regija....
Iskreno nisam bila preterano oduševljena mogućnošću da Novu Godinu dočekam u Kijevu, u najdebljoj jakni koju posedujem, plašila sam se i putovanja kolima (šta ako je klizavo, napada sneg i sve tako neke misli) ali sam mudro ćutala... Na kraju kad sam već počela da se radujem tom putovanju (mazohista u meni je ipak poželeo da oseti čari zime 
), otkazano je putovanje jer je mužić neočekivano dobio posao u majčici Srbiji (al sam u nekom pesničkom zanosu danas)...
Kijevska zima-zaboravljena!!!
U tom se produži raspust u Vojvodini i otvori mi mogućnost za drugo putovanje
Mužić je poslovno planirao put u Italiju,a pošto škole nema, mogla sam mu se pridružiti pa da spojimo privatno i poslovno u jedno lepo putovanje....
Plan je bio bez plana! Idemo u petak do Ljubljane, prespavamo tamo, možda posetimo i Bled (oduvek sam želela vikend na Bledu) a onda da Božić provedemo npr u Padovi i u ponedeljak da budemo na sastanku u Bergamu... i tamo negde u sredu da se vratimo kući.... Khm, khm, khm...
U petak smo krenuli po planu.... posle 50-tak km stigli smo do granice i na njoj proveli narednih dva i po sata.... Zaključili smo da je pola Švajcarske tog dana bilo na granici
Put do slovenačke granice je tekao glatko, uz povremeni suvi kašalj dragog mi mužića....a onda je menjač na autu zakazao, tj. nije se više moglo ubaciti u drugu brzinu.... Ok, brzine idu, prva, treća, četvrta, peta no problemo.... Kašalj je bio sve češći....
Stigosmo u Ljubljanu, bukirali sobicu za dvoje u malom hostelu Tivoli (32eura za dvoje sa doručkom-koji sam ja preskočila jer je sve bilo slatko-znači nejestivo)... Otišli da jedemo, on i dalje kašlje a ne može ni da jede...hmmmmm čudno.... I zima mu....
Vratimo se u sobu, kad sam ga dotakla sve mi bilo jasno... On ima temperaturu!!!! Srećom poneli nešto medikamenata, namažem mu pluća Vick-om, dam mu nešto za snižavanje temperature i do jutra se moja furunica preznoji jedno dva puta.... Ujutru većanje šta ćemo, nastavljamo li put ili ostajemo u Ljubljani.... Pošto nismo mogli da ostanemo u toj sobi, on donese odluku da krenemo dalje, bolje mu je....
Kad smo već tu obiđemo malo i Ljubljanu... Probamo prelepe kranjske kobasice u Klobasarni u samom središtu Ljubljane na trgu Ćirila i Metodija... Boja neba i nije baš obećavajuća... Usput se dogovaramo šta ćemo, da li ćemo ipak ići na Bled, nećemo, ja zapela ko sivonja da idemo da vidimo, kad ćemo ako ne sad, to je pola sata vožnje..... Smeštaj u Padovi rezervisan, očekuju nas oko 20h, taman imamo vremena za par sati na jezeru...
Pazite šta želite, neke se želje ostvare kada najmanje očekujete!!!!!
Još par detalja iz Ljubljane... Nismo se peli do zamka, ostavili smo za neki drugi put... duvao je vetar i bilo je tmurno, mirisalo na kišu....
Bled.....
Posle pola sata vožnje, stižemo do čuvenog jezera.... vozamo se oko njega uživamo u pogledu i tražimo parking (po mogućstvu da se ne plaća)... Na kraju rešimo da se popnemo kolima do Bledskog zamka i uživamo u pogledu sa vrha brda... Platimo ulaznice (2x11 eura) i u narednih sat i po uživamo u obilasku.... Ostrvo na sred jezera je bilo obavijeno mističnom izmaglicom, a mi smo nasmejani uživali u obilasku... Saznajemo o dr Rikliju zbog koga je Bled i poznao poznat, o njegovim metodama lečenja-naturalizam, koje se svode na šetnje po prirodi, kupanje i sunčanje (propagirao je nudizam u te svrhe)
Sedamo u auto, vadimo sendviče da prezalogajimo i mužić pali auto da krenemo.... par trenutaka kasnije zvuk motora se promenio a zatim se auto ugasio.....
Okreće ključ, vergla...ništa...
Goriva imamo pun rezervoar...
Otvaramo haubu, gledamo (ja ne znam ni u šta gledam, al gledam), vidimo da se neko crevce kod motora razletelo u paramparčad, prilaze nam momci iz obezbeđenja zamka, razlete se da pokušaju da nađu komad creva da to zamenimo...Nema nigde ništa.
Subota tri popodne... Auto-servis se otvara tek u ponedeljak u osam ujutru. Dalje ne možemo.
Vikend na Bledu nas očekuje....Zovem Italiju, pomeram smeštaj u Padovi (bukirala tako da ne mogu da otkažem, po prvi put u životu). Tražim smeštaj na Bledu (cene poprilične, nađem neki hostel 10eura po osobi za noć u 12-krevetnoj sobi). Srećom auto-servis je odmah ispod zamka (nizbrdo) pa poguramo auto i odvezemo ga tako mrtvog do servisa... Ostavimo auto i sa sve stvarima krenemo put hostela (srećom i on bio blizu, na 750m od auta). Glava da mi pukne od nerviranja.... Smestimo se u hostel, prvi utisak mi bio grozan (jer mi je raspoloženje bilo očajno), ostavimo stvari i krenemo u šetnju kad smo već tu.... Zaključujemo da ako je moralo da se desi, bolje i ovde nego na sred autoputa... Ili na nekoj čuki....
A i toliko sam želela vikend na Bledu eto mi ga sad....
Ukusna večera i savršena krempita da me malo odobrovolji....
Zaključujemo da nam je plan svakako bez plana pa CARPE DIEM, osmeh na lice i uživaj....
Kako je padala noć, tako je i mužiću temperatura rasla.... i ostala da se druži s njim i narednih nekoliko dana! Ja sam se nagledala Bleda, a on te narandžaste sobe, za čitav život!
Bled, dan drugi.
Boravak u hostelu je uvek interesantan, opušteniji, kućevniji... Okružen si ljudima iz svih krajeva sveta a ako si pričljiv kao vaša skitara, za čas se možete sprijateljiti s nekim.
Mužić se družio sa svojom temperaturom, a ja mu donela votku za obloge, voćkice, čaj, keks, dala mu knjigu "Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda" (preporuka od srca), a ja sa sam se uputila u šetnju oko jezera sa jednim Ircem. 44 godine ima a u penziji! Rekoh mu da sam ja oduvek želela da bude penzioner! Narednih dva sata smo šetali stazom uz samo jezero (6km) a vreme je bilo oblačno i na trenutke je padala kiša. U jednom momentu sam i pipnula vodu i nije bila previše hladna. Ali sam uživala u svakom koraku. Pričali o svemu i svačemu, uglavnom o putovanjima, ko je gde bio, šta je ostavilo poseban utisak, gde bi ko najradije živeo...
Smejali se...
Kada smo se rastali, ja rešila da se popnem stepenicama ponovo gore do zamka, da uživam u pogledu sa vrha a zatim da obiđem i auto. I da mu zapretim da ga za kaznu neću voditi u Pariz
U blizini parkinga gde je bio auto ugledala sam simpatičan restoran Grajska Preža... Sela da popijem kafu a onda pozvala i muža da dođe da jede...
Pošto sam snimila klizalište na otvorenom, na terasi restorana Park (gde je napravljena čuvena Bledska krempita 1953. godine) rešila sam da izvučem klizaljke iz gepeka i da odem na klizanje.... Međutim, počela je kiša pa klizalište nije radilo, pa sam rešila da kupim krempitu da odnesem mužiću ( a da se i ja ogrebem za koji zalogaj, taj dan sam prepešacila 15km).
Elem čuvena krempita... samo ću reći da mi je bila mnogo lepša i kremastija kopija u drugom restoranu od ove originalne!
Usput obišla i klesane figure od leda koje su se malo topile jer je napolju ipak temperatura u plusu...
Divim se ljudima koji prave figure od leda ili peska.... umetnička dela koja nestaju posle izvesnog vremena, a toliko uloženog truda i rada....
Ponedeljak!
Odlazimo kod majstora, ispred radionice smo vec u 7.50h. Rečeno nam je da odemo odmah ujutru i da molimo da uzme preko reda da radi naš auto, pošto se inače zakazuje termin kod majstora....
Stiže majstor u 8.00h, otvara radionicu, mi mu prilazimo i objašnjavamo naš problem... Preguramo auto u garažu, podigne on haubu i kaže... nije problem u crevu, to nije ništa!!! Zameni on to crevce, krene da gleda dalje... I da ne dužim, crkla pumpa za gorivo...
Mora nova... Kad će biti? Najverovatnije sutra...
Vraćamo se u hostel, mužić u krevet a ja da zovem Italiju, pomeram smeštaj u Padovi, platim još jednu noć u hostelu Castle hostel 1004....
Dan savršen, vedro nebo, sunčano vreme... Navučem osmeh na lice i odoh na klizanje!
U povratku nakupujem hrane da skuvam dragom, da ne izlazi napolje...
Kako god...auto je bio spreman za put tek u sredu u 14h.. U hostelu je bila akcija četvrta noć gratis (u zimskom periodu), ja već nervozna ko kera, dosta mi Bleda za ceo život, nemam više ni šta da gledam ni gde da idem, kiša se spustila u utorak, a ja planirala da odem do Bohinjskog jezera... ali po kiši smisla nema... Plus me mučio zatvor.... E to me je užasno nerviralo.... svaki dan šetala po desetak kilometara a moj stomak ne radi.... I nije imao nameru da proradi!!!
Bila mi slatka jedna mlada Francuskinja, koja radi na farmi u Kopru u zamenu za smeštaj i hranu, (www.workaway.info, interesantna opcija za mlade, za upoznavanje drugih naroda i kultura), mnogo smo se lepo družile. Njoj je bilo fascinantno koliko sam nasmejana i da ne padam duhom iako sam zarobljena na Bledu i ne znam kad će mi auto biti spreman za put....
Bile su u hostelu i neke Amerikanke koje su me užasno nervirale, da ne bude da mi je sve bilo sjajno... Znači takav izveštačen smeh, na svakih 2 minuta je prosto NEPODNOŠLJIV!!!! I sve tri istovremeno...ko da bleje a ne da se smeju!!! A mužića su podsećale na kokoške...
Ako nekom treba info, na Bledu postoji samouslužna perionica veša Laundromat, Prešernova cesta 50. Za 6 eura možete oprati i osušiti 9 kg veša za sat vremena... 40 minuta je ciklus pranja (mašina sve sama ubacuje, prašak, omekšivač) a onda je potrebno još 20 minuta za sušenje veša u drugoj mašini... Pošto je dragi imao temperaturu i non stop se jadan preznojavao, morala sam mu oprati veš jer mu je sve bilo mokro od znoja...
Zezala sam se da mi trebaju dati slovenačko državljanstvo jer sam se totalno odomaćila na Bledu
Auto je najzad spreman za put, muž nema temperaturu, samo kašlje i nakon pet dana NAJZAD napuštamo Bled! Nagledala sam ga se onoliko!!!! Divan je, ali nešto nemam želju da ga posetim ponovo u skorije vreme
Nastavljamo put ka Padovi, gradu u kom sam bila pre 16 godina, (kada sam ja imala slatkih 16 godina), gradu koji mi je ostavio trag u srcu i želju da ponovo hodam kaldrmisanim ulicama...
Zaljubljenik sam u Italiju. Zaljubila sam se 2000. godine kada sam prvi put kročila na italijansko tlo posle skoro 24h putovanja autobusom...
Sve mi se dopada, arhitektura, kuhinja, božanstvena priroda, večere koje traju u nedogled...
Kako smo prešli italijansku granicu upadamo u maglu koja nas prati sve do Padove...
Najzad se smeštamo u mali hotel Casa a Colori, koji se nalazi 5km od centra Padove, ali ima privatan parking. Autobuska stanica se nalazi na 5 minuta od hotela a prodavnica na 2 minuta lagane šetnje pa što se mene tiče, lokacija je idealna (20 eura noć po osobi).
Pronađemo da na 1,5km od hotela imamo neku piceriju i rešimo da prošetamo. Nismo se pokajali!!!!
Picerija C'e o non C'e, nas je oduševila što enterijerom, što fantastičnim picama i vinom! U jelovniku, izbor pica na 4 strane, dok samo pročitaš šta se sve nudi već si se izgubio i ne znaš koju bi pre probao. Najzad smo izabrali dve, a onda sam malo obišla prostor....
Ostavila sam i skroman doprinos u vidu novčanice od 10 dinara, da se druži sa ostalim novčićima i novčanicama ispod stakla jednog stola...
A za kraj najlepši tiramisu koji sam do sad imala prilike da probam...
Padova...
Zaslužuje da o njoj piše neko ko mnogo bolje vlada rečima od mene, da opiše njenu lepotu, prošlost i sadašnjost koja je na tako lep način isprepletena sa onim što je nekada bilo... Grad koji živi na temeljima svoje istorije, uske kaldrmisane uličice, rascvetane saksije na prozorima, staro jezgro grada u kome se živi i radi... Grad u kome je predavao čuveni Galileo Galilej na Univerzitetu koji je osnovan 1222. godine....
Hvatamo autobus broj 3 i posle nekoliko stanica silazimo kod Prato della Valle, prelepog trga sa ovalnom zelenom površinom okruženom kanalom sa statuama, i fontanom u centru.. Jedan od najvećih trgova u Evropi sa 90000 metara kvadratnih, a najveći u Italiji...
Moram staviti sliku sa interneta, jer ne mogu da vam opišem tu širinu...
Pošto u zimskom periodu nema turista, par zaljubljenih parova nam je pravio društvo dok smo šetali i posmatrali divotu pred nama. 78 statua se nalazi na trgu, koje gledaju ka unutrašnjem krugu ili ka gradu. Andrea Memme je osmislio izgled ovog trga i jedna od skulptura na trgu je posvećena njemu.
Sa trga se vide i dve ogromne bazilike, Abbey of Santa Giustina i The Pontifical Basilica of Saint Anthony of Padua. Nisam vernik, ali su mi bazilike i katedrale uvek interesantne zbog svoje interesantne arhitekture i veličine. A kada pomislim na godine kada su građene osećam duboko poštovanje prema ljudima koji su tada živeli , radili i gradili... Nisam ljubitelj moderne arhitekture,stakla, betona, metala i plastike, mislim da neće imati šta da ispriča o nama za nekih 200-500 godina...
Uske kaldrmisane ulice su nas dovele do vrata botaničke bašte... Orto botanico di Padua, otvorena 1545. godine. Iako je zimski period poželeli smo da uđemo i prošetamo po tim starim vrtovima....
Ulaznica 10 eura po osobi, vredi svaki cent...
Iako je zima i vrt spava zimskim snom, vidi se lepota na svakom koraku... Čuje se samo umilna pesma ptica, zaboravljate gde ste i u kom veku, nema zvukova modernog sveta.... Debeli zidovi i ušuškana lokacija botaničke bašte, o kakvo uživanje za sva čula! Šljunkovite staze, palma koja je zasađena 1585. godine i fantastične staklene bašte.... Želim da ceo letnji dan provedem u senkama ovog vrta, ispod starog platana raširim ćebe i uz čašu dobrog crnog vina uživam u stihovima Dante Aligijerija....
Slike ne mogu da dočaraju moju očaranost ovom magičnom baštom... Neke čudne mirišljave dunje iz Kine, kakao, banane, orhideje, kaktusi, ogromni bendžamini... Lokvanji... Tropska vrućina koja vlada u stakleniku....
Proveli smo oko dva sata u bašti... A nisam uopšte imala osećaj koliko je vremena prošlo... Osmeh mi nije silazio sa lica. Za sreću su potrebne sitnice koje život čine velikim...
Nadam se da sam prenela makar delić svoje sreće na vas i izvukla vam osmejak ovim fotografijama jednog vrta...
Dok sam posmatrala Bergamot limun u saksiji (slika iznad) pomislila sam kako naziv sigurno ima veze sa Bergamom u koji smo se zaputili... I bila sam u pravu!!! Bergamot je inače poznat u industriji parfema i kozmetike, bergamot eterično ulje je veoma cenjeno i poznato... A bergamot citrusi, koji su poreklom iz Azije, svoj naziv duguju upravo Bergamu u Italiji! Nisam još ni ušla u grad a već osetih ljubav prema istom....
Al vratimo se Padovi...
Izlazimo iz Botaničke bašte i stižemo do bazilike Sv. Antonija. Na maketi ugledamo da se dvorište sastoji iz nekoliko vrtova-dovoljan razlog da zavirim u unutrašnjost.... Ovi sarkofazi na zidovima su mi uvek interesantni....
Nastavljamo dalje i ulazimo u pešačku zonu, ispod arkada nalaze se izlozi šarenih prodavnica...
Pogled mi privlači interesantno dvorište i završavam u dvorištu Palazzo del Bo.... Istorijsko sedište Univerziteta,u upotrebi i dan-danas, sa najstarijim očuvanim teatrom za anatomiju, gde su studenti posmatrali vršenje obdukcije (nisam išla da vidim, mužić nije ljubitelj takvih stvari). Čuveni Galileo je držao svoja predavanja ovde...Pošto nikad ne planiram svoja putovanja, samim tim pojma nemam ni gde će me tabani sami odvesti, pa iznenađenje samim tim bude veće. Možda bi nekad i valjalo isplanirati, pa da se detaljnije nešto vidi ali kada je vreme ograničeno nekako volim da upijem što više... Valjda neću čekati 16 godina da opet kročim u Padovu...
Zidovi prekriveni grbovima rektora i profesora....
A gde bi mene tabani odveli ako ne u središte znanja?
Osećate li ljubav u svakoj rečenici?
Daaa, to je ono što osećam kada sam u Italiji....
Kada sam u Pragu, osećam da sam kod kuće... A Italija u meni budi neku strast, kao dobro znani ljubavnik pod čijim prstima varnice rasplamsavaju buru osećanja..
Pravimo kratak predah (mužić je bio gladan) u simpatičnom kafeu Caffe Missaglia, koji je otvoren davne 1932. godine, uživamo u preukusnim sendvičima, crnom čaju i kafi....
Shvatam da smo u blizini otvorene tržnice, dela Padove koji je na mene ostavio snažan utisak pre 16 godina.
Piazza della Erbe, Piazza della Frutte ogromna tržnica na otvorenom je već bila zatvorena kada smo do nje stigli....
Mislim da bi se o lepotama Padove moglo satima pričati, a danima šetati i obilaziti sve što ima da ponudi....
U jednoj parfimeriji je za 25 eura bilo moguće napraviti 30 ml sopstvenog parfema... Bila mi interesantna ideja, ali sam već bila preumorna da bih se bavila takvim eksperimentisanjem...
Evo još nekoliko fotografija iz ovog divnog grada i time završavam današnju turu...
oš jedna komična scena iz Padove pred nastavak putovanja....
Ulazimo u lokalnu prodavnicu da kupimo vodu i tako te sitnice za put do Bergama, mužić gura korpu a ja uzimam šta nam treba.
Dolazim do rafa gde stoji flaširana voda i tu stoji neka žena koja takođe uzima vodu. Nešto me pita na italijanskom, ja odgovaram na engleskom da ne razumem. Ona odmahuje glavom, ja krećem da skinem paket sa 6 flaša sa rafa, ona nešto ljutito uzvikuje, pa pogleda ljutito u Bogdana, pa zabezeknuto u mene, kontam ja, možda je ona htela taj paket vode, sklanjam se korak unazad, ona uzima paket i odnosi ga i stavlja u našu korpu... Zabezeknuto je gledam, ništa mi nije jasno... U tom ona opet pogleda u mom pravcu i izgovara reč bambino i pokazuje na stomak.... Gospođa misli da sam trudna!!!! Pogledah i ja u sopstveni stomak kad ono... farmerke skliznule na dole, a kako me danima muči zatvor (a i da priznamo ugojila sam se), stomak naduven, plus treba da dobijem... pa stomak u tom momentu izgleda kao da sam peti mesec ahahahha... Odmahujem glavom i smejem se, zahvaljujem brižnoj gospođi i odlazim dalje...
Put do Bergama je protekao uobičajeno.... Autoput i nije bog zna kako zanimljiv, moje štrecanje na silne kamione, mužić koji crkava od smeha zbog tog mog straha (moj strah od kamiona potiče od jednog nemilog događaja, kada sam prošla biciklom pored jednog na putu a onda mu je pukla tj. razletela se guma....Bukvalno da mu je pukla guma minut ranije ja bih završila ko zna kako).
Obezbeđivanje smeštaja sam prepustila mužu ovaj put.... Njegov izbor je bila italijanska selendra Capriate San Gervasio... Nemam ništa protiv sela, živim u jednom, ali mi se ovaj smeštaj nikako nije dopadao... Krevet na nekoj skalameriji podignutoj na dva metra visine, već sam videla kako letim sa istog kad u sred noći pokušam da npr idem u wc....
Em je nedođija, em su mene drndali podivljali hormoni, kako god otkazali smo taj smeštaj i našli u Bergamu... Taj dan je dragi proveo na sastanku a ja uživajući u druženju i razgovoru sa mojom domaćicom, u zelenilu koje okružuje reke Adda, gde je nekada davno Leonardo da Vinci bio oduševljen ovom prirodom, po njegovom crtežu je napravljena skela koji i dan danas prevozi sa jedne obale na drugu... Na žalost, u zimskom periodu radi samo vikendom, pa nije bilo moguće provozati se preko reke.... Šetale smo šljunkovitim stazama pored reke, uživale u prirodi, a mali Leonardo je bezbrižno sanjao neke velike snove, dok su mu stidljivi zimski zraci sunca obasjavali lice, uživao u vožnji kolicima...
Sledeći dan je bio rezervisan za šetnju po Bergamu. Bergamo je grad koji se sastoji iz gornjeg starog dela grada (Citta Alta), na vrh brda i novog u ravnici ispod (Citta Bassa)...
Divan sunčan dan, savršen za šetnju..Pošto u smeštaju nismo dobili nikakvu mapu, informaciju, krenuli smo uzbrdo pa gde stignemo...
Zastali smo u jednom prelepom sunčanom danu, kada sam se probudila u Bergamu!
Bergamo se nalazi na oko 40 km od Milana u prelepoj Lombardijskoj regiji... Gde god pogledate-vinogradi, sanjaju zimski san.... Brdovita struktura terena, idealna za gajenje loze. Bergamo se sastoji iz starog i novog dela grada... Citta Alta na vrh brda bila je destinacija za moje neumorne tabane... Usput smo uleteli u malu lokalnu pekaru prepunu raznih đakonija, fokače, pice, kroasani raznih fela... Ljubitelj sam fokača (fokkacia) tako da sam uživala u slasnim zalogajima..
Tabani su nas vodili uzbrdo, do zidina starog grada, sunčani zraci obasjavali nam nasmejana i namrgođena lica (mrgud sam pre prve kafe), a pred nama se prostirao ceo novi grad i okolna sela....
Citta Alta, stari grad, okružen je venecijanskim zidinama sa impozantnim kapijama... Uske uličice bez saobraćaja, žive svoj savremeni život.... Na centralnom trgu starog grada slučajnim izborom ulazimo u Caffe del Tasso, starinu vrednu pominjanja... Postoji kafe na toj lokaciji od 1476. godine!!!! Unutrašnjost odiše istorijom, zidovi prekriveni fotografijama slavnih posetilaca ovog kafea... Ispijam božansku tekućinu koja mi vraća osmeh na lice i nastavljamo šetnju gornjim gradom. Do gornjeg grada voze i dve uspinjače, rešili smo da se jednom spustimo do donjeg grada...
Dok smo se spuštali uspinjačom, poveli smo razgovor sa jednim mladićem koga je interesovalo šta mislimo o njegovom rodnom gradu... Inače su nas ljudi zaustavljali na ulici, sa osmehom na licu, nešto nam govorili na italijanskom.... da bi se ispostavilo da su oduševljeni divnim sunčanim danom i da žele da podele tu radost sa ljudima oko sebe.... Prelep osećaj....
U donjem delu grada se nismo zadržavali puno, prošetali centrom, slikali se sa Harlekinom i nastavili ka sledećoj uspomeni iz moje mladosti, jezeru Lago di Garda.... Interesantno je ići putevima kojima si nekada kročio, vraćati se uspomenama na takav način.... Sećam se svog prvog susreta sa jezerom Garda, gradić Bardolino. Stojiš na obali i ne vidiš drugu obalu, čini ti se da si na moru al voda je slatka.... Nedelja je, gudački kvartet svira dok ti uživaš na obali....
Lago di Garda, najveće jezero u Italiji, na oko 80km od Bergama. razmišljali smo da li da idemo na jezero Como ili do jezera Garda, ali tabani su me vukli srećnim uspomenama u naručje. Za Milano ovaj put ipak nismo imali vremena, tako da ćemo ga sigurno posetiti kada sledeći put budemo išli u Bergamo....
Ovaj put smo rešili da obiđemo Sirmione... (Rimski naziv našeg grada je Sirmium, a rešili da posetimo drevni Sirmione, ima tu neke tajne veze)
Sirmione se nalazi na uskom poluostrvu na jezeru Garda, gde leti sve vrvi od turista koji uživaju na plažama i u luksuznim hotelima. U zimskom periodu, vikendom oseća se živost na ulicama ovog simpatičnog gradića.... Najzad stižemo do zamka Scaliger, iz trinaestog veka, jedne od znamenitosti ovog mesta...
Znate kako deca crtaju zamak? E ovo je takav zamak! Fali samo zastavica da se vijori sa zidina, a prekrasna deva da stoji na zidinama dok se zbog nje ratovi zapodevaju....
Uživali smo u šetnji zidinama ovog srednjevekovnog odbrambenog zamka... Strateška lokacija sa koje se vidi da li neprijatelj nailazi s vode ili kopna....
Pošto je mrak uveliko padao nije bilo vremena za posetu druge važne istorijske tačke Grotte di Catullo, arheološkog parka i ostataka vile iz rimskog perioda (I vek PNE/1 vek NE)... No, eto razloga da se ttabani vrate na ovu tačku jednog dana....
Evo par fotki sa neta da doživite šta sam propustila....
To je bila naša poslednja noć u Italiji.... U povratku do Bergama smo opkolili jedan Decathlon
Sledeće jutro smo krenuli kući.... Dogovor je bio da napravimo pauzu u Trstu (još jedna uspomena iz mladosti moje)....
Odluka je pala da protegnemo noge i vidimo zamak Miramare umesto šetnje po gradu...
Kakvo je to zimovanje ako ne posetim more????
Oštar vetar sa mora nas je podsetio koje je godišnje doba (u Bergamu to nismo znali, bilo je +20 stepeni),a Miramare me je radosno dozivao da mu pođem u susret... 17 godina kasnije, najzad moja stopala kroče tvojim parkovima....
Nikad ne znaš kad ćeš ostvariti nešto što želiš....
Miramare je građen u devetnaestom veku(1860.godine završen), beli kamen na plavoj pučini....Predivan zimzeleni park na 22 hektara na padinama oko dvorca opet me je odveo u neka davna vremena, vremena pre mog rođenja....
Građen za nadvojvodu Maksimilijana Habzburškog i ženu mu Šarlotu, njihovo izolovano ljubavno gnezdo....Krevet poklonjen od pape lično u kom nikad spavali nisu.... Nadvojvoda, vladar Meksika (da ne zalazim sad u te istorijske detalje) ubijen je 1867.godine kada je imao 34 godine a žena mu je od tuge poludela....
Za dvorac Miramare vezuju i kletvu da svako ko prespava u njemu će umreti mlad u stranoj zemlji. Druga kletva za koju sam davno čula da ako ga poseti mlad zaljubljen par i prespava u njemu da će se rastati....
Ima li istine u kletvi, ili su samo slučajnosti?
Nadvojvoda Maksimilijan ubijen u Meksiku...
Vojvoda d Aosta umro je u zarobljeništvu u Engleskoj..
Nemački general Rajner-ubili ga partizani...
Američki general je spavao u šatoru ispred dvorca, za svaki slučaj
Rastajem se od prelepih parkova i nastavljam put kući...
U Sloveniji duva vetar a u Vojvodini me dočekuje sneg.....
Skitara oko ponoći ulazi u svoju toplu kućicu (račun me obradovao pre neki dan za tu toplotu koja me je tada dočekala) i sniva jedno specijalno putovanje....
