Budim se... Jutro je prerano došlo, a ja sam još uvek izlomljena od puta...
Otvaram oči i prisećam se gde se nalazim.
Kiev, najveći i glavni grad Ukrajine, da vidimo šta je pripremio za nas...
Pri biranju smeštaja, važna nam je bila lokacija, tj. blizina sajamskog prostora.
Naša Fregata, splet brvnarica na reci Dnjepar,na ostrvcetu Hidropark, pokazala se kao idealna.... jedna stanica metroa i stižemo ispred sajamskog prostora.
Ako se zadesite u Ukrajini i želite da pojedete nešto konkretno a ukusno i plus za male pare-idealan izbor je Puzata Hata, menza u kojoj imate veliki izbor kuvanih jela. I u svakom gradu imate bar jedan restoran iz tog lanca...
Odlazimo u restoran naše Fregate i tada otkrivamo da se doručak služi tek od 10h a mi smo već uveliko budni i gladni još od 8h.... Pijemo kafu i razbuđujemo se, uživamo u pogledu i razrađujemo plan za taj dan.
Interesantan luster upotpunjuje enterijer restorana
Pogled na Dnjepar, brvnarice i hotel u kom moj dragi uglavnom odseda(Turist hotel u kom zbog sajma nije bilo slobodnih soba)...
Odlazimo u restoran tradicionalne kuhinje. U njemu osim izvrsne hrane zatičemo enterijer koji nas podseća na detinjstvo. Lakirane crne kutije sa iscrtanim cvetovima (u takvoj jednoj i dan danas čuvam drage sitnice), različite figurine koje su i kod nas bile vrlo popularne...
Momenta kada je stigla hrana, zaboravljam sve drugo... Boršč, vareniki sa višnjama i druge lepote....
Pitate se šta su vareniki?Zapravo isto što i ruski peljmeni, bareno testo punjeno različitim nadevima (u Ukrajini mnogo veći izbor nadeva, što slanih, što slatkih).
Veći deo dana smo proveli na sajmu plastike-razlogu našeg dolaska u Kiev.
Odlazimo u restoran Mafia na suši i čašicu razgovora sa dragim prijateljem. U ovom restoranu možete naručiti i picu dugačku metar... Izgleda veoma ukusno i primamljivo moram vam priznati.
Suši za početnike i iskusne znalce
Pri povratku sa sajma primećujem najčudniju crkvu koju sam do sad srela.... One sa Islanda su mi bile čudnjikave ali sa ovom se arhitekta malo poigrao...
U daljini se vidi statua Majke otadžbine (Rodina Mat), nažalost nisam imala vremena da je vidim izbliza... Biće prilike....
Crni čaj, mnogo omiljeniji napitak od kafe....
Ostaje nam malo vremena za upoznavanje Kieva ali se trudimo da maksimalno iskoristimo dan. Pada presvlačenje u udobniju garderobu, sedamo na metro i idemo... Mrak ubrzano pada, shvatamo da nećemo uspeti da vidimo mnogo toga po dnevnom svetlu, pa krećemo u potragu za restoranom gde ćemo večerati.... U nekom momentu sam shvatila da u Kievu postoji gruzijski restoran Cha Cha (kao omiljeni mi restoran u St. Petersburgu) i da je to idealna prilika da upoznam muža sa ukusima nezaboravne gruzijske kuhinje....
Ispred sata možete videti vence i spomenike palim borcima u trenutnoj ratnoj aktivnosti sa Rusima. Iako ostatak zemlje najnormalnije živi i funkcioniše u Donjecku deca uludo gube živote. A spomenici i slike sa ratnih područja nas podsećaju da na istoku tinja rat....Decu niko ne pita da li je taj rat nužan, ona ginu za domovinu....
Posle malo lunjanja i lutanja stižemo do restorana... Neka luda baba nas ubeđuje da je mnogo bolje da idemo u restoran koji ona reklamira, i da je taj u koji smo krenuli totalno bezvezan (ahaaaaa kad bi se zezali)....
Krademo brkama večeru i sedamo za naš sto.....
Šta se obavezno jede u gruzijskom restoranu?
Hačapuri koje god vrste!!!!! Megrelski)sa slike), adžarski ma koji god uzeli nema greške!Punjen sirom intezivnog ukusa....
Zatim hinkali, bareno testo punjeno različitim ukusnim nadevima (u ovom slučaju punjen pečurkama u krem sosu) i šašlik-ražnjići...
Punih stomaka nastavljamo šetnju....
U sred Kieva ja naletim na Ajfelov toranj :-)
Taras Ševčenko, pisac i političar, cenjen i voljen u Ukrajini. Kad čuju da nam je adresa u Srbiji ulica Tarasa Ševčenka, vole nas još više.....
Bulgakov-jedan od mojih omiljenih pisaca, žao mi je što ne mogu ući u muzej u ove sitne sate.. Koristim priliku da se slikam sa statuom a osmeh govori sve.
I po Kievu i po Harkovu primećujem ogromne murale na zgradama, ulepšavaju fasade i čine grad zanimljivijim.
Lutajući nasumice naletesmo i na našu ambasadu! Čuvar nas opominjao da ne smemo da slikamo, ali smo mi ipak uspeli.
Posle 11 pređenih kilometara vraćamo se u hotel, izmoreni a s jutrom nas čeka i povratak za Harkov.....
Zaključak: Želim da se vratim u Kiev!!!!!
Bežala sam od Istoka, uvek bila okrenuta Zapadu,ali sada kada sam mu dala priliku da se upoznamo-dopada mi se. Bliski smo, likom, kulturom, običajima, hranom... Želim istraživati dalje, pomerati granice.....
Otvaram oči i prisećam se gde se nalazim.
Kiev, najveći i glavni grad Ukrajine, da vidimo šta je pripremio za nas...
Pri biranju smeštaja, važna nam je bila lokacija, tj. blizina sajamskog prostora.
Naša Fregata, splet brvnarica na reci Dnjepar,na ostrvcetu Hidropark, pokazala se kao idealna.... jedna stanica metroa i stižemo ispred sajamskog prostora.
Ako se zadesite u Ukrajini i želite da pojedete nešto konkretno a ukusno i plus za male pare-idealan izbor je Puzata Hata, menza u kojoj imate veliki izbor kuvanih jela. I u svakom gradu imate bar jedan restoran iz tog lanca...
Odlazimo u restoran naše Fregate i tada otkrivamo da se doručak služi tek od 10h a mi smo već uveliko budni i gladni još od 8h.... Pijemo kafu i razbuđujemo se, uživamo u pogledu i razrađujemo plan za taj dan.
Interesantan luster upotpunjuje enterijer restorana
Pogled na Dnjepar, brvnarice i hotel u kom moj dragi uglavnom odseda(Turist hotel u kom zbog sajma nije bilo slobodnih soba)...
Momenta kada je stigla hrana, zaboravljam sve drugo... Boršč, vareniki sa višnjama i druge lepote....
Pitate se šta su vareniki?Zapravo isto što i ruski peljmeni, bareno testo punjeno različitim nadevima (u Ukrajini mnogo veći izbor nadeva, što slanih, što slatkih).
Veći deo dana smo proveli na sajmu plastike-razlogu našeg dolaska u Kiev.
Odlazimo u restoran Mafia na suši i čašicu razgovora sa dragim prijateljem. U ovom restoranu možete naručiti i picu dugačku metar... Izgleda veoma ukusno i primamljivo moram vam priznati.
Патріарший собор Воскресіння Христового
U daljini se vidi statua Majke otadžbine (Rodina Mat), nažalost nisam imala vremena da je vidim izbliza... Biće prilike....
Ostaje nam malo vremena za upoznavanje Kieva ali se trudimo da maksimalno iskoristimo dan. Pada presvlačenje u udobniju garderobu, sedamo na metro i idemo... Mrak ubrzano pada, shvatamo da nećemo uspeti da vidimo mnogo toga po dnevnom svetlu, pa krećemo u potragu za restoranom gde ćemo večerati.... U nekom momentu sam shvatila da u Kievu postoji gruzijski restoran Cha Cha (kao omiljeni mi restoran u St. Petersburgu) i da je to idealna prilika da upoznam muža sa ukusima nezaboravne gruzijske kuhinje....
Posle malo lunjanja i lutanja stižemo do restorana... Neka luda baba nas ubeđuje da je mnogo bolje da idemo u restoran koji ona reklamira, i da je taj u koji smo krenuli totalno bezvezan (ahaaaaa kad bi se zezali)....
Hačapuri koje god vrste!!!!! Megrelski)sa slike), adžarski ma koji god uzeli nema greške!Punjen sirom intezivnog ukusa....
I po Kievu i po Harkovu primećujem ogromne murale na zgradama, ulepšavaju fasade i čine grad zanimljivijim.
Zaključak: Želim da se vratim u Kiev!!!!!
Bežala sam od Istoka, uvek bila okrenuta Zapadu,ali sada kada sam mu dala priliku da se upoznamo-dopada mi se. Bliski smo, likom, kulturom, običajima, hranom... Želim istraživati dalje, pomerati granice.....
No comments:
Post a Comment