Probudili ste se? Znate li gde ste? Danas ste u Kopenhagenu! Osvanuo je divan sunčan dan od 20 stepeni kao stvoren za skitnju!
Kao što već rekoh nisam baš u nekoj ljubavi sa Kopenhagenom, prethodne posete tom gradu su bile pri izuzetno lošem vremenu, pa mi je ceo grad delovao nekako mračan, a samo sam čekala da sa nekog od silnih tornjeva poleti neki zmaj (bez zezanja). Ok ima ta neka vesela ulica u samom centru do kanala (Nyhavn) . Zapravo nije to toliko mračan grad koliko je meni mračna uspomena na isti!
Još smo pre pet godina uspeli da sednemo u letnju bastu striptiz bara kad je iznenada ljuljnula kiša (i još se čudili kako je ta bašta prazna a sve druge krcate ljudima, plus im i meni bio prilično siromašan... sestrina kuma je tada otkrila gde smo mi zapravo sele kad je išla do wc-a )
ovaj put ništa tako interesantno... Seka nije mogla napolje jer je njoj to bio završetak kruza, imala posla preko glave, tako da sam izašla sama. Rešila da posetim gospođicu Malu Sirenu pa da se vratim nazad na brod da idem na hidromasažu u bazenu i masažu vulkanskim kamenjem. E sad, u tu luku smo stigli tek oko 11h,a ja oko 15h treba da se vratim na brod...Muž šalje poruku da idem do Ikee da mu kupim neke portikle za bebe za ne znam koga... Ko da se Ikea ne otvara kod nas. Al kad mužić nešto smisli to mora sad i odmah (eno portikle uredno stoje u fioci, a mužić je u Ukrajini, al nema veze...navikla sam ja na to).
Kao što već rekoh, kad brod stane u luku, prvo izlaze organizovane ture, pa onda gosti i tek onda može posada. Hop on hop off mi je besplatan, ali tek kad prvo popakuju sve goste (i naplate im 25eura)... I sad pošto sam ja smislila da idem do gospođice Sirene (jer do Ikee ne mogu da stignem, van grada je a ne mogu da uđem ni u jedan bus od silne gužve), a zaboravih da nismo u luci koja je odmah pored gospođice Sirene- reših da idem peške... Ha! 5 km vijuganja tamo amo, a ništa za videti.... Nisu problem kilometri, problem je što nema u šta da se gleda! Upržilo ono sunce, čak sam i izgorela
Kod gospođice Sirene gužva, svi nagrnuli da je vide... i tako sam onda sela u Hop on hop off autobus i vozikala se ceo krug nazad do broda.Tada sam i shvatila da grad nije toliko mračan koliko mi je ostao u sećanju kao takav. Nadala sam se da ću sutradan šetati po gradu.
Da li treba da vam pričam o masaži i bazenu? Potpuno opuštanje i uživancija. Cena sa popustom prava sitnica- 70 dolara.
Za sledeći dan sam isplanirala tu Ikeu i da šetkam posle po gradu.. a kad je osvanuo sledeći dan... Tmurno, kiša pada, iz kreveta da se ne izađe! Prethodni dan sam bila u suknji, ovaj dan, jakna, farmerke i dugi rukavi Kopenhagen u svoj lepoti kako ga i pamtim od ranije
Naravno, na autobusoj stanici nije bilo gužve(ko je još lud da negde ide po takvom vremenu)... Posle dva autobusa i skoro sat vremena vožnje stigla sam u deo Kopenhagena gde turisti retko idu (da li uopšte i idu). Naravno kiša je usput samo pojačavala, tako da je u povratku natapala... Odustala sam od šetnje po gradu (bilo mi je hladno) i vratila se na brod. Sestra je crkla od smeha kad me je videla natopljenu(od stanice do broda možda ima 300m da se ide peške, vetar je duvao, tako da nije moguće držati otvoren kišobran). Šta sve žena zbog ljubavi radi....
Dobro da se nisam razbolela-to je najvažnije.
Na ovom mestu ću vam staviti slike Kopenhagena slikane sada i pre 5 godina, tad sam se više trudila da slikam. Tada mi je bilo zanimljivo jer je bilo novo. Žao mi je što se nisam popela na neki od tornjeva, ali ako me ikad put nanese tamo, bar znam šta ću da radim
Pre pet godina sam gledala i smenu straže u kraljevskoj palati (slučajno nabasala, ne mogu reći da se oduševljavam tim stvarima). Zabavni park Tivoli mi ostaje za neku narednu posetu....
Kao što već rekoh nisam baš u nekoj ljubavi sa Kopenhagenom, prethodne posete tom gradu su bile pri izuzetno lošem vremenu, pa mi je ceo grad delovao nekako mračan, a samo sam čekala da sa nekog od silnih tornjeva poleti neki zmaj (bez zezanja). Ok ima ta neka vesela ulica u samom centru do kanala (Nyhavn) . Zapravo nije to toliko mračan grad koliko je meni mračna uspomena na isti!
Još smo pre pet godina uspeli da sednemo u letnju bastu striptiz bara kad je iznenada ljuljnula kiša (i još se čudili kako je ta bašta prazna a sve druge krcate ljudima, plus im i meni bio prilično siromašan... sestrina kuma je tada otkrila gde smo mi zapravo sele kad je išla do wc-a ) ovaj put ništa tako interesantno... Seka nije mogla napolje jer je njoj to bio završetak kruza, imala posla preko glave, tako da sam izašla sama. Rešila da posetim gospođicu Malu Sirenu pa da se vratim nazad na brod da idem na hidromasažu u bazenu i masažu vulkanskim kamenjem. E sad, u tu luku smo stigli tek oko 11h,a ja oko 15h treba da se vratim na brod...Muž šalje poruku da idem do Ikee da mu kupim neke portikle za bebe za ne znam koga... Ko da se Ikea ne otvara kod nas. Al kad mužić nešto smisli to mora sad i odmah (eno portikle uredno stoje u fioci, a mužić je u Ukrajini, al nema veze...navikla sam ja na to).
Kao što već rekoh, kad brod stane u luku, prvo izlaze organizovane ture, pa onda gosti i tek onda može posada. Hop on hop off mi je besplatan, ali tek kad prvo popakuju sve goste (i naplate im 25eura)... I sad pošto sam ja smislila da idem do gospođice Sirene (jer do Ikee ne mogu da stignem, van grada je a ne mogu da uđem ni u jedan bus od silne gužve), a zaboravih da nismo u luci koja je odmah pored gospođice Sirene- reših da idem peške... Ha! 5 km vijuganja tamo amo, a ništa za videti.... Nisu problem kilometri, problem je što nema u šta da se gleda! Upržilo ono sunce, čak sam i izgorela
Kod gospođice Sirene gužva, svi nagrnuli da je vide... i tako sam onda sela u Hop on hop off autobus i vozikala se ceo krug nazad do broda.Tada sam i shvatila da grad nije toliko mračan koliko mi je ostao u sećanju kao takav. Nadala sam se da ću sutradan šetati po gradu.
Da li treba da vam pričam o masaži i bazenu? Potpuno opuštanje i uživancija. Cena sa popustom prava sitnica- 70 dolara.
Za sledeći dan sam isplanirala tu Ikeu i da šetkam posle po gradu.. a kad je osvanuo sledeći dan... Tmurno, kiša pada, iz kreveta da se ne izađe! Prethodni dan sam bila u suknji, ovaj dan, jakna, farmerke i dugi rukavi
Kopenhagen u svoj lepoti kako ga i pamtim od ranije Naravno, na autobusoj stanici nije bilo gužve(ko je još lud da negde ide po takvom vremenu)... Posle dva autobusa i skoro sat vremena vožnje stigla sam u deo Kopenhagena gde turisti retko idu (da li uopšte i idu). Naravno kiša je usput samo pojačavala, tako da je u povratku natapala... Odustala sam od šetnje po gradu (bilo mi je hladno) i vratila se na brod. Sestra je crkla od smeha kad me je videla natopljenu(od stanice do broda možda ima 300m da se ide peške, vetar je duvao, tako da nije moguće držati otvoren kišobran). Šta sve žena zbog ljubavi radi....
Dobro da se nisam razbolela-to je najvažnije.
Na ovom mestu ću vam staviti slike Kopenhagena slikane sada i pre 5 godina, tad sam se više trudila da slikam. Tada mi je bilo zanimljivo jer je bilo novo. Žao mi je što se nisam popela na neki od tornjeva, ali ako me ikad put nanese tamo, bar znam šta ću da radim
Pre pet godina sam gledala i smenu straže u kraljevskoj palati (slučajno nabasala, ne mogu reći da se oduševljavam tim stvarima). Zabavni park Tivoli mi ostaje za neku narednu posetu....
Inače u delu Kopenhagena se nalazi Freetown Christiania (onaj izuvijani toranj je tamo) Po slikama deluje mi kao inspirativno mesto(prelepi murali na zidovima baraka) ali nažalost nisam išla (eto još jedan razlog za posetu) Socijalni experiment, hipi komuna koja je zauzela napušteno militarno zemljistei proglasila autonomiju. Možda nije mesto gde bih išla sama...
Što je najluđe, gledajući sad slike od pre 5 godina vidim da je jedan dan u Kopenhagenu zapravo bio sunčan (posle podne se vreme promenilo) a meni je i dalje utisak mračan Na prvoj slici možete videti uobičajeno nebo iznad Kopenhagena
Zapravo imaju dve Male Sirene, originalnu, i ovu drugu...Hans Kristijan Andersen, nije ni čudo što je pisao bajke s obzirom na kakvom mestu je živeo- i meni mašta tamo radi 300 na sat!
Što je najluđe, gledajući sad slike od pre 5 godina vidim da je jedan dan u Kopenhagenu zapravo bio sunčan (posle podne se vreme promenilo) a meni je i dalje utisak mračan
Na prvoj slici možete videti uobičajeno nebo iznad KopenhagenaZapravo imaju dve Male Sirene, originalnu, i ovu drugu...Hans Kristijan Andersen, nije ni čudo što je pisao bajke s obzirom na kakvom mestu je živeo- i meni mašta tamo radi 300 na sat!
Eto ga sad, ne volim Kopenhagen a ispade čitav roman o istom! ahahhahahhaa
Nastavak sledi... prelazimo iz Baltičkog mora u Severno, deo putovanja kad kreću talasi i ljuljanje. Kome je muka molim nek popije tableticu!!! Idemo u Norvešku, sledeći na redu je Bergen!
Brod se ljuljao i ljuljao, a mala maca je ponovo pozelenela.... Uvek se toga setim kada se brod ljulja. Da odgovorim na čigledno pitanje koje se ovde nameće- u 90% slučajeva nemate pojma da se brod uopšte kreće, ima stabilizatore. Ali kada ste u određenim morima, kao što je npr Severno, i pojave se beli penušavi talasi dolazi do ljuljanja, koje izgleda kao sporo klaćenje na ljuljašci (al sam ga opisala) U principu meni stvara problem u glavi, kao da sam pijana, malo idem u cik cak, a ako sedim a obukla sam nešto što mi stiska stomak onda dolazi i do blage muke. Najbolje sam se osećala u kabini na A nivou(najmanje osećaš ljuljanje) a najgore se oseća na najvišim spratovima (deveti i deseti) plus što usput i vizuelno pratiš to ljuljanje, čas gledaš nebo, čas u bele talase. Mislim da to vizuelno stvara najveći problem. I plus što slušaš škripu metala (mislim da to gosti nemaju prilike da čuju) Na slici možete videti moj suncokret kako posmatra talase i pita se šta ga je to snašlo da se rodi na brodu umesto na njivi
e sad što se tiče broda: Iznad nivoa mora imate spratove A(tu živi posada-glavni oficiri, menadžeri, nalazi se medicinski centar, neke od kancelarija, menza za posadu i oficire), spratove od 1-10 gde žive gosti i gde se nalaze glavni hol, radnje, kazino, itd i imate jedno dva sprata(nisam ni silazila dole iskreno) ispod nivoa vode, gde žive radnici koji su žila kucavica svakog broda. Tamo negde dole su i motori i sve ostalo.Njihove sobe su malecke uglavnom ih je 2-4, na nekim brodovima i više u sobi, sve je skučeno i večni mrak(nema prozora)- kad god došli na pauzu možete spavati Na brodu je sve tako uređeno da je prostor maksimalno iskorišćen.
Sekina kabina je na A nivou, to je prostrana soba sa bračnim krevetom, kaučom, kupatilom, radnim stolom, ormarom, tv-om. Ako bi neko od vas planirao da možda jednom na odmor ide na kruzer ono što morate znati da postoje i unutrašnje sobe za goste, tj sobe bez prozora. I one su uglavnom najjeftinije, a najjaču cenu imaju sobe sa terasom.
Eto prođe naš dan na moru, i stižemo polako u prelepu, preskupu Norvešku. Bergen
e sad što se tiče broda: Iznad nivoa mora imate spratove A(tu živi posada-glavni oficiri, menadžeri, nalazi se medicinski centar, neke od kancelarija, menza za posadu i oficire), spratove od 1-10 gde žive gosti i gde se nalaze glavni hol, radnje, kazino, itd i imate jedno dva sprata(nisam ni silazila dole iskreno) ispod nivoa vode, gde žive radnici koji su žila kucavica svakog broda. Tamo negde dole su i motori i sve ostalo.Njihove sobe su malecke uglavnom ih je 2-4, na nekim brodovima i više u sobi, sve je skučeno i večni mrak(nema prozora)- kad god došli na pauzu možete spavati
Na brodu je sve tako uređeno da je prostor maksimalno iskorišćen. Sekina kabina je na A nivou, to je prostrana soba sa bračnim krevetom, kaučom, kupatilom, radnim stolom, ormarom, tv-om. Ako bi neko od vas planirao da možda jednom na odmor ide na kruzer ono što morate znati da postoje i unutrašnje sobe za goste, tj sobe bez prozora. I one su uglavnom najjeftinije, a najjaču cenu imaju sobe sa terasom.
Eto prođe naš dan na moru, i stižemo polako u prelepu, preskupu Norvešku. Bergen
Bergen, mnogo sladak grad, onako ima neki poseban šmek, mala pijaca na kojoj možete probati(pa kupiti) kobasice od irvasa, kita i losa (kit je ubedljivo najbolji) , kupiti voće po nenormalnim cenamama... Ispostavilo se da je taj dan u luci brod na kom radi sekin drug, veoma je smešna situacija,kad prolazi pored tebe osoba koju znaš sa slika i prepoznate se, grljenje kao da se znate milion godina a zapravo je prvi susret u realnom životu. Luda situacija modernog doba.
U Bergenu sam u prodavnici igračaka videla model trudnoće, ne znam da li time trebaju deca da se igraju ili odrasli Naravno i gomilu kretaivnih kompleta da se prave roboti na solarni pogon, od reciklažnog materijala itd.... igrala bih se ja od jutra do sutra... Pa tek hemijskih kompleta ijaoooo (jedan sam nabavila u Nobelovom muzeju, nisam odolela hihihihi).
Ne znam šta da pričam o Bergenu, znam samo da ga jako volim! Ima prelepe drvene kuće, mnogo lep paviljon, fontanu.Takođe ima i akvarijum. Volim da šetam po Bergenu i uživam u pogledu. Takođe se možete popeti na planinu iznad grada i uživati u pogledu (uspinjačom, vozićem šta li je već...na engleskom se to čudo zove funicular) Nažalost bila jako velika gužva, mrzelo me da čekam....
U Bergenu sam u prodavnici igračaka videla model trudnoće, ne znam da li time trebaju deca da se igraju ili odrasli
Naravno i gomilu kretaivnih kompleta da se prave roboti na solarni pogon, od reciklažnog materijala itd.... igrala bih se ja od jutra do sutra... Pa tek hemijskih kompleta ijaoooo (jedan sam nabavila u Nobelovom muzeju, nisam odolela hihihihi). Ne znam šta da pričam o Bergenu, znam samo da ga jako volim! Ima prelepe drvene kuće, mnogo lep paviljon, fontanu.Takođe ima i akvarijum. Volim da šetam po Bergenu i uživam u pogledu. Takođe se možete popeti na planinu iznad grada i uživati u pogledu (uspinjačom, vozićem šta li je već...na engleskom se to čudo zove funicular) Nažalost bila jako velika gužva, mrzelo me da čekam....
Stigli smo u Alesund!Vreme poprilično toplo (18 stepeni), nebo vedro, idealno vreme za skitnju.
Norveška me je zauvek kupila pre pet godina, svojom izuzetno lepom prirodom, razuđenom obalom, predivnim fjordovima... Koliko god bila skupa za naše uslove, nekako joj to opraštam zbog lepote predela.
Alesund je simpatičan gradić, raspoređen na nekoliko ostrva povezanih mostovima. Možete se peške stepenicama ili vozićem popeti do vidikovca odakle se pruža fantastičan pogled na grad. Hop on hop off autobus nas je ovaj put odveo do akvarijuma, u kom smo se proveli fantastično. Na moju izjavu da zapravo nikad nisam ušla ni u jedan akvarijum, pala je odluka da idemo baš tamo. Karta nas je izašla smešno jeftino... (po osobi je koštala 120 NOK, a mi smo dve karte platile 100 NOK što je zapravo oko 10 eura...)
Kad uđete, potrebno je malo vremena da se naviknete na mrak, jer su samo akvarijumi osvetljeni, i imala sam blagi osećaj ljuljanja (možda je to posledica onih talasa koji su me mučili, pa se i na kopnu ljuljam). Kakva stvorenja žive u dubinama mora, sa kojima delite prostor dok plivaterekoh da neke ne bih volela da sretnem! Wolf fish hoće i da ujede, umalo da me ćapi za prst (a lepo me sestra učila da nije pristojno pokaživati prstom ahahahahha) u to ime kasnije sam izjela jednu wolf fish na Islandu hihihi. Ukusna je, kao i svaka grabljivica.
Hobotnice, sipe, morske sase... tropske ribe u jednom od akvarijuma...(valjda da unesu malo živosti i boje jer su ove severne ribe sive ili boje peska).... Interesantne su bile flat fish (pljosnate ribe) koje bukvalno ne uočite na podlozi...a onda im ugledate oči ili se mrdnu. Uživajte u slikama iz akvarijuma, pa da nastavimo dalje!
Norveška me je zauvek kupila pre pet godina, svojom izuzetno lepom prirodom, razuđenom obalom, predivnim fjordovima... Koliko god bila skupa za naše uslove, nekako joj to opraštam zbog lepote predela.
Alesund je simpatičan gradić, raspoređen na nekoliko ostrva povezanih mostovima. Možete se peške stepenicama ili vozićem popeti do vidikovca odakle se pruža fantastičan pogled na grad. Hop on hop off autobus nas je ovaj put odveo do akvarijuma, u kom smo se proveli fantastično. Na moju izjavu da zapravo nikad nisam ušla ni u jedan akvarijum, pala je odluka da idemo baš tamo. Karta nas je izašla smešno jeftino... (po osobi je koštala 120 NOK, a mi smo dve karte platile 100 NOK što je zapravo oko 10 eura...)
Kad uđete, potrebno je malo vremena da se naviknete na mrak, jer su samo akvarijumi osvetljeni, i imala sam blagi osećaj ljuljanja (možda je to posledica onih talasa koji su me mučili, pa se i na kopnu ljuljam). Kakva stvorenja žive u dubinama mora, sa kojima delite prostor dok plivate
rekoh da neke ne bih volela da sretnem! Wolf fish hoće i da ujede, umalo da me ćapi za prst (a lepo me sestra učila da nije pristojno pokaživati prstom ahahahahha) u to ime kasnije sam izjela jednu wolf fish na Islandu hihihi. Ukusna je, kao i svaka grabljivica. Hobotnice, sipe, morske sase... tropske ribe u jednom od akvarijuma...(valjda da unesu malo živosti i boje jer su ove severne ribe sive ili boje peska).... Interesantne su bile flat fish (pljosnate ribe) koje bukvalno ne uočite na podlozi...a onda im ugledate oči ili se mrdnu. Uživajte u slikama iz akvarijuma, pa da nastavimo dalje!
Inače u Alesundu je pored nas prošao Tesla auto! Cure drage, al je bešuman!!!! Mi se zezale, taj da te zgazi, da ne znaš ni šta te zgazilo! Srećom pa taj ima auto pilota i senzore za izbegavanje prepreka, pa teško da može nekog da zgazi.... Valjda će osvanuti dan da se provozam u tako nekom čudu...jednog dana....
No comments:
Post a Comment