Nije trebalo puno ubeđivanja da me sestra ubedi da dođem u goste. Za novi FET svakako nisam bila psihički spremna, sa hranom sam već uveliko brljavila, pa pomislih- što da ne, spremna sam za još jednu avanturu. Sviđale mi se destinacije, ( iako sam većinu ranije već posetila), i intrigirao me Island. Kao što rekoh nije bilo potrebno previse ubeđivanja 
Moja sestra radi na kruzeru, i ima mogućnost da pozove člana porodice da plovi s njom besplatno. Platila sam samo avionsku kartu do tamo i nazad.
Našla sam veoma povoljnu kartu do Malmea u Švedskoj (ispod 70 eura sa prtljagom) preko Wizzair-a i moja avantura je počela.
Dan kad sam krenula iz Srbije nije bio preterano topao, nekih 28 stepeni,a kad sam sletela u Malme bilo je celih 15 i padala je kiša.
Rešila sam da letim za Malme jer me je nešto privlačilo da idem tamo,nije stvar bila samo u jeftinijoj avio karti... I nisam pogrešila, uživala sam u svakom trenutku! Malme i Kopenhagen su povezani Oresund mostom, koji je zapravo pola most, pola tunel i stiže se za nekih pola sata iz jednog grada u drugi. Preko Bookinga sam rezervisala smeštaj u slatkom hotelu Moments, koji se nalazi preko puta želežničke stanice, što mi je izuzetno odgovaralo. Što se tiče aerodroma Sturup, on se nalazi van Malmea, ali se jednostavno (čak i online) može nabaviti karta za bus do centra Malmea (bus je stao ispred hotela zapravo). Vožnja je trajala nekih 40-tak minuta. Dok sam stigla, taman je i kiša stala, pa sam iskoristila da odem malo u obilazak Malmea...
Negde oko jedanaest sam skontala da osim mene nema žive duše na ulicama,osim galebova, pa sam se vratila u sobu. 5 minuta kasnije kiša je padala kao luda.
Sutradan sam nastavila obilazak Malmea, mnogo volim parkove pa sam se naravno obrela u jednom...
Kao što rekoh Malme i Kopenhagen su povezani Oresund mostom
pa se tako nastavilo moje putovanje do luke u kojoj sam se ukrcala na brod zvani Ms Zuiderdam.
Jedan od razloga da ne idem direkt za Kopenhagen je jer zapravo nešto nisam u ljubavi sa tim gradom. Krivac za to je verovatno i vreme, u prethodne dve posete tom mestu, bilo je kišovito i oblačno, pa mi je grad delovao nekako sumorno i tamno sa tornjevima sa kojih samo fali zmaj da poleti
Dakle vozom (voz ide na svakih 10-15 min) sam došla na stanicu i zaputila se ka autobuskoj stanici da bih došla do broda... Ko me zna malo bolje da smo snalaženje u prostoru, orijentacija i ja malko posvađani, pa mi je trebao koji minut više da se orijentišem pomoću papirne karte uzete u vozu(ne znam iz kog razloga nisam ubacila potrebne karte na tel pre polaska na put, valjda jer mi je deviza zašto jednostavno kad može komplikovano, no dobro). Nisam računala da na stanici Østerport nema menjačnice (ili je ja nisam videla pošto sam izašla zapravo sa pogrešne strane), pa sam se na trenutak zapitala kako ću dalje. Danske krune nisam imala.Psovala sam samu sebe što nisam zamenila pare na stanici u Malmeu jer u autobusu ne možeš platiti karticom. Ali kad je naišao autobus vozač je pristao da mi zameni evre (naravno po užasnom kursu) i nastavih ka brodu. Prethodni put kad sam bila na brodu, brod je pristajao u luci odmah pored Male sirene, al ovaj nesrećnik je veći pa je bio u nekoj industrijskoj luci... Vidiš brod ispred nosa a vijugaš do njega okolo naokolo jedno 5 km (išla sam i peške zato znam kilometražu- o tome malo kasnije)
Verovali ili ne, slika samog broda bas i nemam. Nesto mi ovaj nije bio inspirativan za slikanje. Čak ni orhideje na Lidu (menza gde jedeš) nisam slikala iako su bile prelepe. Uglavnom sam jela na zadnjoj palubi,napolju, pored bazena uz pogled na more, luku, zavisi gde smo.. Uglavnom je bilo hladno, ali mi nije smetalo. Kao gost radnika, možeš da koristiš skoro sve kao i regularni gosti, osim bazena,par prostorija za odmor i kazina. Ne kockam se pa mi nije to toliko tragično. Na svim brodovima postoji neka vrsta menze gde imate hranu manje više non stop koja vam je besplatna, voće, sokovi(voćni, gazirani se plaćaju) par restorana gde plaćate hranu (15-20 dolara obrok, plus za piće zavisi šta pijete), kafe gde možete kupiti kafu sa ukusom kafe (mada ni ona besplatna nije bila toliko loša kao pre 5 godina kad sam bila), besplatnu biblioteku, teretanu, stolove za stoni tenis, bioskop, salu u kojoj svaki dan imate neke prezentacije, ili šou program, muziku itd, nekoliko barova gde uglavnom uveče imate živu muziku.. Spa centar, opremljen za masaže, hidro bazen, sauna, frizer, šminker, pedikir, manikir-šta god vam padne na pamet je tu. Normalno cene su poprilično visoke.... Npr masaža vulkanskim kamenjem 50min sa popustom od 50% me izašla 80 dolara U principu gradić sa svim što vam je potrebno. Radnje gde možete kupiti nakit, nešto garderobe, pića, suvenire.... Pošto moja seka vodi radnje kao menadžer, uglavnom sam vreme provodila tamo dok smo na moru... Ili bih sedela na palubi i čitala dok se ne smrznem Ukupno sam imala četiri dana na moru, sve ostale dane smo provodili u različitim lukama. Na brodu je dan ispunjen različitim aktivnostima, plus ako idete napolje, dan traje poprilično dugo (ali neverovatno brzo proleti), plus pošto su bele noći, ne spava ti se uopšte...Ugl sam legala oko 1-2 ujutru a ustajala oko 8-9 u zavisnosti od toga kad brod staje u luku. Generalno je pravilo da u luci prvo izlaze gosti koji idu na organizovane ture(koje su za naše uslove preskupe, nijedna nije ispod 100 dolara po osobi a idu i do 300), zatim ostali gosti, pa tek onda članovi posade (i ja sa njima). Tako da nije bilo preke potrebe da ustajem ranije.
Hrana: doručak 6:30-10, ručak 11:30-14, užina 14-17, večera 17:30-20, ponoćna užina 22:30-23:30h. A ako ste slučajno gladni u po noći, postoji mogućnost naručivanja hrane (besplatno) da se donese u sobu..... Biti gladan na brodu-nemoguća misija. Ne jesti puno- takođe nemoguća misija
Voda na brodu se dobija procesom desalinizacije morske vode, i nije za piće, tako da u pincipu morate kupiti flaširanu vodu da imate u sobi. Na lidu i u restoranima imate da pijete vodu, pa se onda na onoj ponoćnoj užini mogu videti gosti koji pune flaše tom besplatnom vodom...jer kad daš 3000 dolara za kruz, logično je da uštediš koju paru na vodi
Pitate se čemu služi tepih koji vam govori koji jedan u nedelji? Na odmoru ste, nemate potrebe da se zamarate datumima, lako čovek zaboravi i koji je dan, jer pamtite dane ovako: Sutra smo u Kielu a prekosutra smo na moru...
Kiel, Nemačka... Luka iz koje možete ići za Hamburg...Ali... (mora da postoji ali), uglavnom je nemoguće da stignete do Hamburga i nazad...I da usput vidite nešto osim unutrašnjosti voza
Brodovi u nekim lukama ostaju duže, u nekim kraće, od čega to zapravo zavisi pojma nemam. Npr u Kiel smo stigli tek u 11h, prvo se iskrcavaju gosti...tako da smo mi izašli tek oko 13h.... Taman da malo šetkamo po radnjama, idemo na ručak i planiramo naredne dane na miru. I kupili naš suncokret za euro!
Tallinn, Estonija. Ne mogu opisati ljubav koju osećam prema tom gradu, fantastično očuvan stari grad (kaldrma se podrazumeva), grad koji me je očarao kada sam prvi put kročila pre pet godina.... U samom centru starog grada se nalazi restoran Troika, sa fantastičnom ruskom kuhinjom.... Baš sam primetila sestri kako u Rusiji jedemo u gruzijskom restoranu, u Estoniji u ruskom....
Ovaj put nisam posetila omiljeni restoran jer smo bili na doručku sa jednim prijateljem iz Njujorka tako da sam protrčala kroz centar na brzinu.... Vratiću se na nekoliko dana kad-tad, ovaj grad to zaslužuje.....Veoma su ponosni na svoju istoriju, stare zanate, pa po celom centru možete videti prodavce obučene u narodne nošnje iz nekoh srednjeg veka... Mirišu bolje nego što bi mirisali tada
Ćilibar je veoma značajan na celom Baltiku (75% svetskog ćilibara potiče iz Baltičkog mora), tako da možete kupiti igračke sa ćilibarom, slike ukrašene ćilibarom, magnete, nakit.... Lampe... volim ćilibar i verujte da to ne liči na one ogrlice, broševe i slično što su možda imale vaše mame ili bake....
Moja sestra radi na kruzeru, i ima mogućnost da pozove člana porodice da plovi s njom besplatno. Platila sam samo avionsku kartu do tamo i nazad.
Našla sam veoma povoljnu kartu do Malmea u Švedskoj (ispod 70 eura sa prtljagom) preko Wizzair-a i moja avantura je počela.
Dan kad sam krenula iz Srbije nije bio preterano topao, nekih 28 stepeni,a kad sam sletela u Malme bilo je celih 15 i padala je kiša
. Rešila sam da letim za Malme jer me je nešto privlačilo da idem tamo,nije stvar bila samo u jeftinijoj avio karti... I nisam pogrešila, uživala sam u svakom trenutku! Malme i Kopenhagen su povezani Oresund mostom, koji je zapravo pola most, pola tunel i stiže se za nekih pola sata iz jednog grada u drugi. Preko Bookinga sam rezervisala smeštaj u slatkom hotelu Moments, koji se nalazi preko puta želežničke stanice, što mi je izuzetno odgovaralo. Što se tiče aerodroma Sturup, on se nalazi van Malmea, ali se jednostavno (čak i online) može nabaviti karta za bus do centra Malmea (bus je stao ispred hotela zapravo). Vožnja je trajala nekih 40-tak minuta. Dok sam stigla, taman je i kiša stala, pa sam iskoristila da odem malo u obilazak Malmea...
Negde oko jedanaest sam skontala da osim mene nema žive duše na ulicama,osim galebova, pa sam se vratila u sobu. 5 minuta kasnije kiša je padala kao luda.
Sutradan sam nastavila obilazak Malmea, mnogo volim parkove pa sam se naravno obrela u jednom...
Kao što rekoh Malme i Kopenhagen su povezani Oresund mostom
pa se tako nastavilo moje putovanje do luke u kojoj sam se ukrcala na brod zvani Ms Zuiderdam.
Jedan od razloga da ne idem direkt za Kopenhagen je jer zapravo nešto nisam u ljubavi sa tim gradom. Krivac za to je verovatno i vreme, u prethodne dve posete tom mestu, bilo je kišovito i oblačno, pa mi je grad delovao nekako sumorno i tamno sa tornjevima sa kojih samo fali zmaj da poleti
Dakle vozom (voz ide na svakih 10-15 min) sam došla na stanicu i zaputila se ka autobuskoj stanici da bih došla do broda... Ko me zna malo bolje da smo snalaženje u prostoru, orijentacija i ja malko posvađani, pa mi je trebao koji minut više da se orijentišem pomoću papirne karte uzete u vozu(ne znam iz kog razloga nisam ubacila potrebne karte na tel pre polaska na put, valjda jer mi je deviza zašto jednostavno kad može komplikovano, no dobro). Nisam računala da na stanici Østerport nema menjačnice (ili je ja nisam videla pošto sam izašla zapravo sa pogrešne strane), pa sam se na trenutak zapitala kako ću dalje. Danske krune nisam imala.Psovala sam samu sebe što nisam zamenila pare na stanici u Malmeu jer u autobusu ne možeš platiti karticom. Ali kad je naišao autobus vozač je pristao da mi zameni evre (naravno po užasnom kursu) i nastavih ka brodu. Prethodni put kad sam bila na brodu, brod je pristajao u luci odmah pored Male sirene, al ovaj nesrećnik je veći pa je bio u nekoj industrijskoj luci... Vidiš brod ispred nosa a vijugaš do njega okolo naokolo jedno 5 km (išla sam i peške zato znam kilometražu- o tome malo kasnije)
Verovali ili ne, slika samog broda bas i nemam. Nesto mi ovaj nije bio inspirativan za slikanje. Čak ni orhideje na Lidu (menza gde jedeš) nisam slikala iako su bile prelepe. Uglavnom sam jela na zadnjoj palubi,napolju, pored bazena uz pogled na more, luku, zavisi gde smo.. Uglavnom je bilo hladno, ali mi nije smetalo. Kao gost radnika, možeš da koristiš skoro sve kao i regularni gosti, osim bazena,par prostorija za odmor i kazina. Ne kockam se pa mi nije to toliko tragično. Na svim brodovima postoji neka vrsta menze gde imate hranu manje više non stop koja vam je besplatna, voće, sokovi(voćni, gazirani se plaćaju) par restorana gde plaćate hranu (15-20 dolara obrok, plus za piće zavisi šta pijete), kafe gde možete kupiti kafu sa ukusom kafe (mada ni ona besplatna nije bila toliko loša kao pre 5 godina kad sam bila), besplatnu biblioteku, teretanu, stolove za stoni tenis, bioskop, salu u kojoj svaki dan imate neke prezentacije, ili šou program, muziku itd, nekoliko barova gde uglavnom uveče imate živu muziku.. Spa centar, opremljen za masaže, hidro bazen, sauna, frizer, šminker, pedikir, manikir-šta god vam padne na pamet je tu. Normalno cene su poprilično visoke.... Npr masaža vulkanskim kamenjem 50min sa popustom od 50% me izašla 80 dolara
U principu gradić sa svim što vam je potrebno. Radnje gde možete kupiti nakit, nešto garderobe, pića, suvenire.... Pošto moja seka vodi radnje kao menadžer, uglavnom sam vreme provodila tamo dok smo na moru... Ili bih sedela na palubi i čitala dok se ne smrznem Ukupno sam imala četiri dana na moru, sve ostale dane smo provodili u različitim lukama. Na brodu je dan ispunjen različitim aktivnostima, plus ako idete napolje, dan traje poprilično dugo (ali neverovatno brzo proleti), plus pošto su bele noći, ne spava ti se uopšte...Ugl sam legala oko 1-2 ujutru a ustajala oko 8-9 u zavisnosti od toga kad brod staje u luku. Generalno je pravilo da u luci prvo izlaze gosti koji idu na organizovane ture(koje su za naše uslove preskupe, nijedna nije ispod 100 dolara po osobi a idu i do 300), zatim ostali gosti, pa tek onda članovi posade (i ja sa njima). Tako da nije bilo preke potrebe da ustajem ranije. Hrana: doručak 6:30-10, ručak 11:30-14, užina 14-17, večera 17:30-20, ponoćna užina 22:30-23:30h. A ako ste slučajno gladni u po noći, postoji mogućnost naručivanja hrane (besplatno) da se donese u sobu..... Biti gladan na brodu-nemoguća misija. Ne jesti puno- takođe nemoguća misija
Voda na brodu se dobija procesom desalinizacije morske vode, i nije za piće, tako da u pincipu morate kupiti flaširanu vodu da imate u sobi. Na lidu i u restoranima imate da pijete vodu, pa se onda na onoj ponoćnoj užini mogu videti gosti koji pune flaše tom besplatnom vodom...jer kad daš 3000 dolara za kruz, logično je da uštediš koju paru na vodi
Pitate se čemu služi tepih koji vam govori koji jedan u nedelji? Na odmoru ste, nemate potrebe da se zamarate datumima, lako čovek zaboravi i koji je dan, jer pamtite dane ovako: Sutra smo u Kielu a prekosutra smo na moru...
Kiel, Nemačka... Luka iz koje možete ići za Hamburg...Ali... (mora da postoji ali), uglavnom je nemoguće da stignete do Hamburga i nazad...I da usput vidite nešto osim unutrašnjosti voza
Brodovi u nekim lukama ostaju duže, u nekim kraće, od čega to zapravo zavisi pojma nemam. Npr u Kiel smo stigli tek u 11h, prvo se iskrcavaju gosti...tako da smo mi izašli tek oko 13h.... Taman da malo šetkamo po radnjama, idemo na ručak i planiramo naredne dane na miru. I kupili naš suncokret za euro!
Tallinn, Estonija. Ne mogu opisati ljubav koju osećam prema tom gradu, fantastično očuvan stari grad (kaldrma se podrazumeva), grad koji me je očarao kada sam prvi put kročila pre pet godina.... U samom centru starog grada se nalazi restoran Troika, sa fantastičnom ruskom kuhinjom.... Baš sam primetila sestri kako u Rusiji jedemo u gruzijskom restoranu, u Estoniji u ruskom....
Ovaj put nisam posetila omiljeni restoran jer smo bili na doručku sa jednim prijateljem iz Njujorka tako da sam protrčala kroz centar na brzinu.... Vratiću se na nekoliko dana kad-tad, ovaj grad to zaslužuje.....Veoma su ponosni na svoju istoriju, stare zanate, pa po celom centru možete videti prodavce obučene u narodne nošnje iz nekoh srednjeg veka... Mirišu bolje nego što bi mirisali tada
Ćilibar je veoma značajan na celom Baltiku (75% svetskog ćilibara potiče iz Baltičkog mora), tako da možete kupiti igračke sa ćilibarom, slike ukrašene ćilibarom, magnete, nakit.... Lampe... volim ćilibar i verujte da to ne liči na one ogrlice, broševe i slično što su možda imale vaše mame ili bake....
No comments:
Post a Comment